Kada je temeljna ploča izlivena, više ne možete jednostavno da se vratite ispod nje i popravite detalj koji ste propustili. Isto važi za podzemni zid uz koji kasnije dođe zemlja ili susedni objekat.
Zato hidroizolaciju podruma i podzemne garaže ne treba svesti na pitanje: „Koju membranu kupujemo?“ Prvo treba nacrtati ceo put zaštite od vode — ispod ploče, preko spoja ploče i zida, uz zidove, oko instalacija i kroz mesta na kojima se betoniranje prekida.
Membrana može biti dobro odabrana i uredno postavljena na velikoj površini, a da voda kasnije ipak pronađe jedan loše rešen spoj. Kod podzemnih konstrukcija, detalji su deo sistema, ne završna sitnica. Proizvođačke smernice za takve sisteme posebno obrađuju spojeve, pukotine i prodore instalacija kao mesta na kojima voda može ući u konstrukciju.
Počnite od objekta, ne od proizvoda
Pre izbora materijala projektant i izvođač treba da znaju kakva se podzemna konstrukcija gradi, koji su uslovi vode i tla i kojim redom će se radovi izvoditi. Važno je i da li će spoljašnji zid posle betoniranja biti dostupan ili će pristup biti ograničen.
Ta pitanja određuju kako se može izvesti zaštita ispod ploče i na zidovima, gde će biti prekidi betoniranja i kako će se spojiti različiti delovi sistema. Izbor hidroizolacije zavisi od uslova na lokaciji, projekta i usklađenosti materijala i detalja — jedan proizvod ne rešava sve te odluke.
Temeljna ploča: šta mora biti jasno pre armiranja?
Ako projekat predviđa membranu ispod temeljne ploče, njena ugradnja ulazi u redosled radova pre armiranja i betoniranja. Treba unapred rešiti podlogu, preklapanja, prolaze instalacija i prelaz prema budućem podzemnom zidu.
Bentonitne hidroizolacione membrane mogu biti deo sistema za horizontalne i vertikalne temeljne površine. Njihova primena ipak nije samo prostiranje rolni: tehnička uputstva posebno određuju kako se obrađuju preklopi, prodori i prelaz sa ploče na zid. Ti detalji se izvode prema dokumentaciji konkretnog sistema, a ne prema jednoj meri koja važi za svaku membranu.
Ako se o prolazu cevi prvi put razgovara kada je membrana već postavljena, ekipa na gradilištu mora da rešava detalj u hodu. Mnogo je bolje da njegov položaj i način zaptivanja budu poznati pre početka ugradnje.
Radni spoj je planiran prekid — planirajte i njegovo zaptivanje
Betoniranje ploče i zidova najčešće se ne završava u jednom potezu. Tamo gde se rad prekine pa nastavi nastaje radni spoj. Posebno važan primer je spoj temeljne ploče i podzemnog zida.
Za radne spojeve postoje različiti sistemi: waterstop elementi, bubreće trake ili profili, injekciona creva i druga rešenja predviđena projektom. Njihova uloga, položaj i način ugradnje nisu međusobno isti. Izbor zavisi od konstrukcije, vrste spoja i sistema hidroizolacije sa kojim treba da rade kao celina.
Injekciono crevo, na primer, predviđa mogućnost naknadnog injektiranja određenog radnog spoja ako se za tim ukaže potreba. To ima smisla samo ako su položaj creva i pristup njegovim krajevima rešeni tokom gradnje.
Dilatacioni spoj traži posebno rešenje. On je predviđen da omogući pomeranje delova konstrukcije, pa se njegov detalj ne bira kao da je običan radni spoj.
Spoj ploče i zida: povežite dva dela zaštite
Na crtežu membrana ispod ploče i zaštita zida mogu izgledati kao dva odvojena posla. Na objektu voda ne pravi takvu razliku. Ako između njih ostane prekid, upravo tu može naći put.
Pre betoniranja zato treba znati kako se horizontalna hidroizolacija nastavlja na vertikalnu, šta se dešava na spoju ploče i zida i ko izvodi svaki deo detalja. Kada radove izvodi više ekipa, koristan je zajednički pregled tog prelaza pre nego što ga beton i naredni slojevi prekriju. Uputstva za bentonitne sisteme upravo taj prelaz obrađuju kao zaseban detalj ugradnje.
Prodori instalacija: mali otvor, važan detalj
Kanalizacione, vodovodne i druge cevi koje prolaze kroz ploču ili podzemni zid treba ucrtati na vreme. Svaki prodor prekida kontinuitet konstrukcije ili hidroizolacionog sloja.
Nije dovoljno samo zaseći membranu da bi cev prošla. Za prodor treba predvideti detalj koji odgovara izabranom sistemu, položaju cevi i redosledu radova. Proizvođačka uputstva za membrane daju posebne postupke za obradu takvih mesta.
Šta proveriti pre prvog betoniranja?
Kratak razgovor projektanta, izvođača konstrukcije i ekipe za hidroizolaciju može sprečiti dosta improvizacije na gradilištu. Prođite zajedno kroz sledeće:
- Da li je poznat kompletan hidroizolacioni sistem za ploču i podzemne zidove?
- Gde su radni i dilatacioni spojevi i kako se svaki zaptiva?
- Kako se spajaju zaštita ispod ploče i zaštita zida?
- Gde prolaze cevi i kako su rešeni njihovi prodori?
- Kada se ugrađuje svaki element, a kada će biti prekriven betonom?
- Ko proverava detalje pre nego što sledeća faza radova onemogući pristup?
Ovo nije zamena za projekat i tehničku dokumentaciju. To je način da se na vreme primeti detalj koji na papiru možda deluje mali, a na gradilištu postaje teško dostupan.
Česta pitanja
Da li je membrana ispod ploče dovoljna za ceo podrum?
Ne sama po sebi. Potrebno je uskladiti zaštitu ploče, podzemnih zidova, njihov prelaz, spojeve i prodore instalacija.
Kada se biraju elementi za zaptivanje radnih spojeva?
Pre izvođenja spoja. Njihov položaj i ugradnja moraju biti uklopljeni u armiranje, oplatu i redosled betoniranja.
Da li se injekciono crevo postavlja umesto svakog drugog sistema?
Ne postoji takvo opšte pravilo. Ono ima određenu ulogu u zaptivanju radnih spojeva, a izbor ili kombinovanje elemenata zavise od projektovanog sistema.
Šta ako se položaj cevi promeni tokom gradnje?
Promenu treba usaglasiti sa projektantom i izvođačem hidroizolacije pre zatvaranja detalja. Novi položaj može zahtevati drugačiju obradu prodora.
Planirate podrum ili podzemnu garažu?
Pošaljite Hiperflexu dostupne crteže temeljne ploče i podzemnih zidova, detalje spojeva i prodora instalacija, kao i informaciju u kojoj je fazi projekat. Tehnički tim može da sagleda dokumentaciju i predloži naredni korak u izboru odgovarajućeg sistema.